Ideje bihejvioralne ekonomije, kako naše emocije, društvo, naša percepcija utiču na način kako donosimo odluke već su neko vreme sa nama. Rezultati revolucionarnog istraživanja Danijela Kanemana koji su mu doneli Nobelovu nagradu iz ekonomije dostupni su nam sada lako. Za kratak uvod, tu je Kanemanov TED Talk na temu “doživljajnih nas” i “sećajućih nas,” a za dublje istraživanje i razumevanje, tu je njegova knjiga Misliti, brzo i sporo.
Ali kako se ovi uvidi mogu primeniti u našim životima? Šta su principi i ideje koje možemo da primenimo tako da donosimo bolje odluke, što na kraju vodi i boljem, zdravijem i srećnijem životu?
Krenimo pravo u srž Khanemanove teorije koja kaže da naš mozak ima dva operativna sistema. Sistem 1 je brz, automatski, radi nesvesno i često je pod uticajem emocija i asocijacija. Sistem 2 je spor i sklon promišljanju, takođe je i svestan, deduktivan i sklon logici.1
Primer može biti odlazak na posao ili u školu svakog dana. Kada krenemo da se spremamo za izlazak iz kuće, sve se nekako samo odvija – pakujemo svoj novčanik, telefon, ključeve od kola ili bus kartu, krećemo istim putem bez puno razmišljanja. Možda nam se nekad i desilo da je trebalo otići negde drugde ujutru, a mi smo se opet našli na istom putu za posao ili školu. Ovo je automatski, nesvesni, asocijativni Sistem 1 na delu.
Sa druge strane, kada kupujemo novi par patika recimo, ne dešava se da samo uđemo u prodavnicu i uzmemo par patika sa iste police, istog mesta gde smo kupili predhodni par. Ne, nego prvo pogledamo šta sve imaju u ponudi i odaberemo nekoliko pari koji nam se dopadaju, isprobamo ih, razmislimo koliko su nam udobne, o njihovoj ceni, da li se slažu sa jaknom koju nosimo… Ovo je spor, promišljajući, svesni Sistem 2 na delu.
Kada znamo da postoje ova dva sistema i kako rade, onda možemo da namerno isprobavamo i uvodimo neke nove prakse koje će pomoći ovim sistemima da rade u našu korist, umesto na štetu ili da nas dovode u nezgodne situacije (na primer kada završimo ujutru na poslu umesto na zakazan pregled kod lekara ili zgrabimo čokoladicu dok čekamo u redu na kasi iako smo rešili da smanjimo unos slatkiša).
Evo nekoliko ideja kako da usmerimo ove sisteme za zdravije životne odluke. Kako je Sistem 1 brz i automatski, ono što možemo je da:
- Učinimo zdrav izbor lakim. U mom slučaju, u nastojanju da unosim više vode svakog dana, donela sam i spustila bokal vode na sto u dnevnoj sobi. Na taj način sam učinila izuzetno lakim čin dolaska do vode, bez potrebe da odem do kuhinje što je povećalo moj dnevni unos vode na planiranih 8 časa.
- Iskoristimo moć navike. Navika je definisana kao automatski obrazac ponašanja kada akcije koje ponavljamo budu uparene sa nekim kontekstom ili događajem. Navika je aktivirana određenim znakom, nakon čega sledi akcija koja se završava nagradom.2 Dakle, ako želimo da iskoristimo moć navike, možemo da iskoristimo određeni kontekst da razvijemo nove, zdravije navike. Za mene, to predstavlja potstavljanje prostirke za vežbanje i jutranje razgibavanje odmah posle tuširanja. Na ovaj način ne ostavljam sebi prostora da stanem i razmislim želim li ja da vežbam i ovog jutra ili ne. Ne, nema odluke da se donose, odluka je već unapred doneta – ja vežbam svakog jutra, postavljajući znak za početak vežbanja odmah posle tuširanja. Na ovaj način koristim brzo, automatsko i asocijativno razmišljanje Sistema 1.
Kako je Sistem 2 spor i promišljajuć, ono što možemo da uradimo da bismo iskoristili njegove benefite je da:
- Obezbedimo znanje, motivaciju i resurse kako bismo održali zdravo ponašanje. Za mene, to je uključivalo nabavljanje knjige o zdravoj ishrani i učenje kako naš organizam koristi hranu, kada je najbolje uneti koji tip namirnica kako bih imala više energije i osećala se bolje svakog dana.
- Obezbeđivanje resursa može da bude recimo planiranje obroka za celu nedelju unapred i nabavljanje svih potrebnih namirnica za to. Grickanje između obroka može takođe da bude isplanirano, tako što kod sebe imamo kesicu badema ili jabuku, umesto da kupujemo čokoladice ili nešto slično kada ogladnimo.
Nadam se da je ovaj kratak pregled teorije i ideje kako da iskoristimo oba naša sistema bile korisne i inspiracija da nešto slično primenite i u svom životu, u kojoj god oblasti.
1 Misliti, brzo i sporo, Daniel Kahneman, 2011
2 Navika je automatki i rigidni obrazac ponašanja u specifičnim situacijama, koji se obično razvija kroz ponovljeno ponašanje i asocijativno učenje (videti takođe Sistem 1 u dualni-sistem modelu), kada se akcije uparuju sa određenim kontekstom ili događajem (Dolan et al., 2010). “Petlja navike” uključuje signal koji pokreće akciju, ponašanje i nagradu. Na primer, alkoholičari iz navike mogu doći kući posle posla (signal), popiti pivo (ponašanje) i osetiti se opušteno (nagrada) (Duhigg, 2012). Ponašanja incijalno mogu da služe da bi zadovoljila određeni cilj, ali kada akcija postane navika, cilj gubi svoj smisao. Na primer, ljudi mogu jesti kokice u bioskopu iz navike čak i kada su ustajale (Wood & Neal, 2009). Preuzeto i prevedeno iz Vodiča za bihejvioralnu ekonomiju 2021.
Behavioral Economics Hub 