Počeci

Šta je bihejvioralna ekonomija? 

Bihejvioralna ekonomija je oblast ekonomije koji pokušava da obradi iracionalno ljudsko ponašanje kroz proučavanje efekata psiholoških, socijalnih, kognitivnih i emocionalnih faktora na ekonomske odluke pojedinaca, i da na osnovu tih analiza pomogne pri donošenju odluka.¹ 

Po njenim teorijama, ljudsko ponašanje je manje racionalno, manje stabilno i manje sebično nego što tradicionalna, normativna teorija sugeriše, s obzirom na ograničenu racionalnost, ograničenu samokontrolu i socijalne preference koje nas karakterišu kao ljude.

Kratak istorijat 

Priča o nastanku i razvoju bihejvioralne ekonomije je jako lepo ispričana u knjizi Misbehaving u kojoj Ričard Taler, jedan od osnivača discipline objašnjava njen razvoj i svoj doprinos u tome. Prema Taleru, interesovanje za psihologiju ljudskog ponašanja vraća ekonomiju svojim najranijim korenima. Čak je i Adam Smit pričao o ključnim konceptima ove discipline, kao što su samokontrola i previše samopouzdanja u svojoj knjizi Teorija moralnih osećanja objavljenoj još 1759. U njoj, on predlaže objašnjenja individualnih ponašanja na osnovu psihologije, uključujući tu i lični interes, poštenje, vrlinu i pravdu.²

Mnogo kasnije, za vreme razvoja teorija neoklasične ekonomije, ekonomisti tog doba su težili da ekonomsku disciplinu približe prirodnim naukama, bazirajući ljudsko ponašanje na pretpostavkama o ponašanju racionalnih ekonomskih agenata ili “homo ekonomikusa.”³ Homo ekonomikus ili “racionalni čovek” je savršeno racionalan agent koji savršeno može da izvaga sve troškove i benefite prilikom donošenja bilo koje odluke u bilo kom trenutku, na osnovu čega donese odluku sa uvek najboljim mogućim ishodom za sebe.

Tokom ’70-tih godina, psiholozi Amos Tverski i Danijel Kaneman počeli su da porede kognitivne modele donošenja odluka u uslovima rizika i neizvesnosti sa ekonomskim modelom racionalnog ponašanja. Ono što su otkrili je da nismo tako racionalni kao što neoklasična ekonomska teorija predlaže. Ono čime su se bavili u svojim istraživanjima je psihologija uključena u donošenje odluka, a svoje hipoteze su potkrepili empirijskim dokazima. Njihov ključni rad Teorija prospekta: Analiza odluke pod rizikom, postavila je osnovu za razvoj nove discipline – bihejvioralne ekonomije.⁴

Kao ekonomista, ali i neko ko je uvek naginjao psihologiji i sociologiji, dopada mi se što se ekonomija vraća drugim društvenim naukama, usvajajući njihove doprinose. Dopada mi se ideja koju je podelio Žan Tirol, da su na neki način i antropologija, pravo, ekonomija, istorija, filozofija, psihologija, političke nauke i sociologija jedna jedinstvena disciplina, jer imaju isti predmet proučavanja: ista lica, iste grupe, iste organizacije.⁵

Reference

1. Camerer, C. (2001.) Behavioral Economics: Past, Present, Future, Pasadena: California Institute of Technology (Caltech) Wikipedia

2. The Theory of Moral Sentiments, Adam Smith Institute

3.  Behavioral economics – Wikipedia

4. The Economics Book, DK Publishing, London 

5. Ekonomija za opšte dobro, Žan Tirol, 2016